Unapred planirati projekte

Nacionalni savet Mađara organizovao je proteklog vikenda u Subotici savetovanje sa ciljem da se predstavnicima civilne sfere pruži pomoć da budu što bolje pripremljeni za programe Evropske unije i uspešniji u dobijanju podrške iz evropskih fondova.

Nacionalni savet Mađara organizovao je proteklog vikenda u Subotici savetovanje sa ciljem da se predstavnicima civilne sfere pruži pomoć da budu što bolje pripremljeni za programe Evropske unije i uspešniji u dobijanju podrške iz evropskih fondova.

Prema rečima potpredsednika ovog nacionalnog saveta, Ferenca Žoldoša, civilna strategija ovog tela je pokazala da preko polovine civilnih organizacija vojvođanskih Mađara na godišjem nivou raspolaže svega sa sumom koja je manja od sto hiljada dinara, kao i da u njihovom sistemu nema zaposlenih i profesionalizacije, jer su svi samouki volonteri. – Priča ima i pozitivnu stranu, budući da imamo preko 500 civilnih organizacija, a društvenu snagu mađarske zajednice delimično daju i civilne organizacije. Ogroman je broj manifestacija i programa koje ostvaruju, čak u nekim slučajevima preuzimaju i određene obaveze države, kao što je dnevni boravak za decu ometenu u reazvoju, ili informativne usluge udruženja poljoprivrednika. Pozitivno je i što je vojvođanska mađarska civilna sfera relativno umela da iskoristiti podršku EU, jer je oko 15-20 organizacija već sposobno da obezbedi novac, čak i u vrednosti od više desetina hiljada evra – rekao je Žoldoš za „Mađar so“.

Predsednik Regionalnog društva za nauku Andraš Ric naveo je da su analizirani rezultati iz protekle četiri godine i angažovanje civilnih organizacija u IPA-projektima i da se na osnovu raspisanih poziva za konkurisanje u mađarsko-srpskoj, hrvatsko-srpskoj i rumunsko-srpskoj saradnji od 2009. pokazalo da je sa svega jednim rumunskom partnerom mađarska civilna organizacija imala zajednički projekat, dok su svi ostali ostvareni u okviru mađarsko-srpskog programa. Ukupno se radilo o 36 projekata, a teritorijalno je 47 odsto bilo vezano za Suboticu i Novi Sad, četvrtina za Sentu, Adu, Kanjižu, Bačku Topolu i Mali Iđoš, dok su ostali projekti bili vezani za sela. Projekti su u prvom redu bili vezani za oblast obrazovanja i razvoj prekograničnih veza, mnogo njih je zasnovano na već postojećim manifestacijama, ali ima i socijalnih projekata. – Može se reći da stalno opada broj mađarskih civilnih organizacija koje pobeđuju na konkursima, jer je mnogo više većih i „jačih“ aplikacija koje odnose iznose za podršku, imajući u vidu da nije jednostavno izneti ovakve projekte, recimo zbog predfinansiranja – predočio je Ric.

Čelnik Srednjeevropske službe za podršku prekograničnih inicijativa Đula Očkai ocenio je da će u slučaju Vojvodine perspektive pogranične saradnje zabeležiti rast kada Srbija postane punopravna članica Evropske unije, dodavši da bi do tada civilne organizacije trebalo svesno da se pripremaju za ostvarivanje projekata, za upoznavanje sistema i da planiraju projektne aktivnosti unapred.